Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter
>

Интервју министра одбране проф. др Милице Пејановић-Ђуришић објављен у дневним новинама Побједа

Интервју министра одбране проф. др Милице Пејановић-Ђуришић објављен у дневним новинама Побједа
Датум објаве: 14.10.2013 10:20 | Аутор: мод

Испис Штампај страницу


Интервју ПОБЈЕДЕ: проф. др Милица Пејановид-Ðуришић, министар одбране

Црна Гора ће сигурно бити сљедећа ћланица НАТО

Разговарао Горан Поповида

ПОДГОРИЦА У контексту све интензивније приче о напредовању Црне Горе према чланству у НАТО алијанси, али и неизвјесности у погледу датума када ће наша држава и званично добити позив за чланство у овом војно-политичком савезу, потражили смо одговоре на компетентном мјесту, у Министарству одбране. Проф. др Милица Пејановић Ђуришић за Побједу говори о достигнутом нивоу реформи у нашем одбрамбеном систему, изгледима да добијемо позив на сљедећем НАТО самиту, регионалној сарадњи, црногорској војној мисији у Авганистану, компатибилности процеса европских и НАТО интеграција...

ПОБЈЕДА: Све више се о томе говори даје Црна Гора сљедећа чланица НАТО-а, али нико од званичникајош не потврђује да ће на наредном самиту НАТОа добити позив за чланство. Какви су, реално, изгледи да се то догоди?

ПЕЈАНОВИЋ-ЂУРИШИЋ: Црна Гора је сигурно сљедећа чланица НАТО-а, односно, сљедећа држава којој ће бити упућен позив за чланство, и мислим да око тога нема дилеме. У односу на друге државе аспиранте, Црна Гора је и у формалном и у суштинском смислу највише напредовала, што се јасно препознај е и од стране свих држава чланица НАТО-а. Наравно одлука је на њима, а ми ћемо и додатно настојати да покажемо степен нашег напретка у погледу усвајања не само стандарда, већ и вриједности, које су у основи Алијансе. При томе је такође јасно да постоји читав низ питања која за државе чланице могу да представљају приоритет у односу на проширење, полазећи од сличних трендова који важе и кад је ЕУ у питању. Мислим на питања повезана са избором новог Генералног секретара, дефинисањем улоге и позиције НАТО-а у будућности, унутрашњим реформама, донекле и са економском ситуацијом... Ипак, с обзиром да почиње организација наредног самита, који ће бити у Великој Британији у јесен наредне године, очекујем да ћемо бити у прилици да транспарентно и директно разговарамо са нашим партнерима зашто сматрамо да не треба пропустити прилику конкретног ефектуирања политике „отворених врата“.

ПОБЈЕДА: Једна од, условно речено, озбиљних примједби у приближавању Црне Горе НАТО-у је недовољна подршка грађана. Како то коментаришете?

ПЕЈАНОВИЋ-ЂУРИШИЋ: Процес приступања НАТО алијанси, као и процес приступања Европској унији, је врло комплексан и захтјеван и по свом садржају и структури не зависи од величине државе. Обавеза је много, очекивања су велика, и посебно је у цијелом процесу охрабрујућа висока мотивација у институцијама које директно учествују у процесу приближавања. С друге стране, стално понављамо да у НАТО не улази само Војска, Министарство одбране или Влада... У том контексту, питање подршке грађана има посебан значај с обзиром да прикључење НАТО-у подразумјева подршку и принципима и вриједностима на којима је у политичком смислу Алијанса заснована. Свједоци смо опрезног повећања подршке у посљедње вријеме, уз прилично стабилан проценат чврсто опредијељених противника придруживања и даље значајан број оних који се не изјашњавају. Нема дилеме да су узроци оваквог односа вишеструки и далеко од тога да постоји једноставно објашњење. Ипак, мислим да су још присутне бројне предрасуде, дезинформације, и све то уз неприхватање чињенице да се конкретна негативна искуства из не тако давне прошлости не могу посматрати изоловано од политичког контекста у коме су се дешавала. С друге стране, дефинитивно питање НАТО чланства нема карактер приоритета за наше грађане у односу на реалне проблеме са којима се дневно суочава. Наша обавеза, а ту прије свега мислим на Владу, је да помогнемо у процесу демистификације и бољег информисања грађана, како би на тај начин створили услове за што је могуће веће и свеобухватни је учешће у доношењу стратешких одлука за државу Црну Гору. Добра је околност да је Влада, опет упркос многим другим тренутно ургентнијим темама, препознала потребу интензивнијег ангажмана и да је фактички отпочео процес јавног дијалога и консултације разних сегмената нашег друштва. Надам се да ћемо на тај начин, рационално и у демократској, отвореној размјени мишљења бити у прилици да разговарамо о чланству у НАТО-у из перспективе стварања услова за очување и даљи развој темељних вриједности црногорског друштва и државе.

ПОБЈЕДА: Колико су компатибилни процеси европских и интеграција у НАТО-у и да ли ће најављено отварање преговора о поглављима 23 и 24 бити, на неки начин добар знак, додатни импулс у приближавању НАТО-у?

ПЕЈАНОВИЋ-ЂУРИШИЋ: Ова два интеграциона процеса су заиста потпуно компатибилна, што и иначе постаје очигледно са отварањем преговора са ЕУ. И са аспекта вашег претходног питања, мислим да је то сазнање значајно, имајући у виду степен подршке ЕУ интеграцијама. Зато и у дијалогу са нашим грађанима свакако постоји потреба бољег разумијевања чињенице да НАТО није искључиво војни савез. Тај концепт је одавно превазиђен, а у прилог томе говори рецимо и Извјештај о напретку Црне Горе у МАП процесу, гдје се управо највише разматра наш напредак у погледу испуњавања политичких критеријума и то на начин који се уопште не разликује од сличних извјештаја Европске комисије. Дакле, и за придруживање НАТО -у треба имати резултате у домену функционисања правне државе, борбе против корупције и организованог криминала, поштовања људских права и осталог на шта се односе управо поглавља 23 и 24.Управо из тих разлога, отварање преговора о овим поглављима ће бити снажан импулс у правцу даље посвећености у спроводјењу реформи, посебно у свјетлу припрема наредног НАТО самита.

ПОБЈЕДА: Недавно сте учествовали и на састанку министара одбране региона у Словенији. Какве су поруке са тог скупа?

ПЕЈАНОВИЋ-ЂУРИШИЋ: Ријеч је о Свеобухватном министарском састанку, гдје је Црна Гора предсједавала састанком министара Америчко-јадранске иницијативе „А5+Словенија“. Тиме смо увели нову праксу, уступајући Словенији да буде домаћин скупа и дијелећи са њима став да постоји потреба рационализације како у погледу времена, тако и у погледу материјалних средстава, која се ангажују на бројним иницијативама регионалног карактера. Показало се да је обједињавање, у овом случају А5 скупа и састанка министара одбране Југоисточне Европе (СЕДМ), омогућило значајан искорак јер је у директној комуникацији делегација постигнут врло конкретан договор о формама и модалитетима даље регионалне сарадње у сектору одбране. Додатно, у прилог томе иде и чињеница да смо постигли да по први пут у раду А5 састанка учествују представници Србије и Косова. Слиједећи позитивне ефекте састанака у Словенији, Црна Гора ће бити домаћин скупа у истом формату наредне године.

ПОБЈЕДА: Не тако давно сте имали сусрет са словеначким министром одбране Јакичем, а Словенија иначе слови за црногорског лобисту у процесу приступања НАТО-у. Ста то уствари подразумијева?

ПЕЈАНОВИЋ-ЂУРИШИЋ: Словенија је већ у другом мандату контакт земља НАТО -а за Црну Гору. Управо у том контексту, не мислим да се њихова улога може свести на лобирање било које врсте. Амбасада Словеније овдје у Црној Гори је врло ангажована и координира низом активности на подршци реформа које спроводимо.Словенија је наш партнер и у настојању да цијели процес евроатлантских интеграција буде ефикаснији и на квалитетан и транспарентан начин презентован, како партнерским државама, тако и нашим грађанима. При томе се сарадња са Словенијом, кад је сектор одбране у питању, реализује веома успјешно кроз билатералне пројекте, а посебно захваљујући чињеници да у Министарству одбране имамо специјалног савјетника који долази из словеначког Министарства одбране и који је на дневној основи ангажован у раду на питањима од стратешког значаја.

ПОБЈЕДА: Прилично сте активни на међународном плану. Само ове године имали сте сусрете на високом у Нујорку, Белгији, Загребу, Турској... Стаје циљ тих посјета?

ПЕЈАНОВИЋ-ЂУРИШИЋ: Међународне активности Министарства одбране су врло интензивне, и то управо због чињенице да Црна Гора има већ позицију државе која је дио глобалног система безбједности. Додатно су те активности условљене потребом константног унапређивања релација са државама чланицама НАТО-а, кроз хармонизацију политика и циљева, и наравно, стварање услова за повољнију позицију Црне Горе кад је наредно НАТО проширење у питању. Такође, у сектору одбране постоје стандардни оквири тзв. билатералних споразума о међудржавној сарадњи и до сада смо успјели да формализујемо потписивање 23 таква споразума, који у сваком појединачном случају прецизирају садржај цивилне и војне сарадње између двије стране.

ПОБЈЕДА: Имате ли директне контакте са сједиштем НАТОа, односно са генералним секретаром Андерс Фог Расмусеном и шта је садржај те комуникације?

ПЕЈАНОВИЋ-ЂУРИШИЋ: Наравно,са Генералним секретаром и Секретаријатом имамо редовну комуникацију. Дио те комуникације представљају и редовне посјете НАТО тимова по различитим питањима. На тај начин се непосредно остварује увид у темпо и квалитет имплементације реформи, уз подршку, како екпертску, тако и финансијску. Примјера ради, редовне су посјете које се односе на заштиту тајних података, гдје се утврђује ниво примјене стандарда и функционисање нашег система. У цјелини, укупна комуникација на разним нивоима свакако доприноси ефикасном и квалитетном испуњавању критеријума и стандарда, о чему свједоче и досадашњи извјештаји о напретку Црне Горе у евро-атлантским интеграцијама (МАП), гдје је сектор одбране препознат као сегмент са најмање отворених питања. Уз то, редовно се у Бриселу одржавају и састанци министара одбране у формату НАТО+ИСАФ, што је такође прилика за усаглашавање, размјену информација и искустава. С обзиром да смо дио МАП процеса, успостављена је и пракса редовних годишњих састанака Сјеверно-атлантског савјета са Црном Гором гдје се разматрају наши извјештаји о напретку у процесу приближавања Алијанси, као и састанци на којима се представљају наши Годишњи национални програми.

ПОБЈЕДА: Да заокружимо ову тему: Да ли је Црна Гора у овом тренутку спремна да уђе у НАТО?

ПЕЈАНОВИЋ-ЂУРИШИЋ: Већ сам истакла да процес евроатлантских интеграција има своју прецизно формализовану структуру, која подразумјева и континуално праћење и оцјењивање постигнутих резултата. Оцјене су доминантно позитивне, с тим што су, такође, идентификована питања која траже додатно ангажовање. У том смислу, наравно да не постоји тренутак у којем ћете рећи: Да, ми смо све урадили! Ми смо заправо дио процеса који је захтијеван управо у смислу потребе сталног прилагођавања и модификација и који својим квалитетним трајањем треба да покаже своју одрживост.

 АВГАНИСТАН, СОМАЛИЈА, ЛИБЕРИЈА...

ПОБЈЕДА: Какве су оцјене ангажовања црногорске војне мисије у Авганистану, Сомалији, Либерији?

ПЕЈАНОВИЋ-ЂУРИШИЋ: Одговорним и професионалним извршавањем обавеза у међународним мисијама припадници Војске Црне Горе представљају своју државу, у захтјевним условима и околностима везаним за многе изазове. Оцјене партнера са којима сарађујемо и релевантних међународних институција су позитивне, било да је ријеч о мисији у Авганистану, УН мисијама или мисијама ЕУ.Очекујем да ће тако бити и убудуће, чиме се не само Црна Гора квалитетно позиционира својим доприносом стварању услова за разрјешавање конфликата на глобалном нивоу, већ се стицањем нових знања и искустава постиже потребан ниво укупне спремности наше Војске.

ПОБЈЕДА: Мисија у Авганистану се завршава 2014. године.

ПЕЈАНОВИЋ-ЂУРИШИЋ: Да, ова форма учешћа у Авганистану ће трајати до краја 2014. године. Тренутно су у току интензивна усаглашавања око карактера и садржаја присуства међународне заједнице у Авганистану у сљедећој фази. Сам назив будуће мисије „Одлучна подршка“ свакако већ довољно говори о томе да ће ангажман бити повезан са подршком и изградњом капацитета авганистанских снага безбједности. У том контексту, и ми ћемо даље смањивати своје присуство, које ће бити модификовано и у погледу структуре. Тако ће, вјероватно припадници војске или евентуално полиције Црне Горе добити могућност да обављају задатке савјетника и тренера. При томе, настојимо да и у погледу будуће пост-ИСАФ мисије задржимо досадашњи оквир регионалне сарадње. Наравно, кад се створе услови у смислу заокруживања укупног концепта будуће мисије, покренућемо процедуру за доношење одговарајућих одлука у нашем парламенту.

ХОЋЕ ЛИ НАШЕ НЕБО БРАНИТИ ХРВАТСКИ АВИОНИ

ПОБЈЕДА: Били смо у прилици да ових дана, нарочито у српској штампи, читамо неке војне аналитичаре који су скептични у односу на идеју да простор изнад Црне Горе брани хрватска авијација.

Какав је Ваш став?

ПЕЈАНОВИЋ-ЂУРИШИЋ: Претпостављам да је таква информација вјероватно резултат непотпуног разумијевања суштине меморандума који је тих дана усвојила Влада Црне Горе. У сваком случају, суштина је у чињеници да је Влада, на приједлог Министарства одбране, донијела одлуку да потпишемо споразум о изради Студије изводљивости за БРААД пројекат. Студија ће дефинисати могућности за надзор ваздушног простора које имају регионални карактер, тако да се односи на Македонију, БиХ и Црну Гору. При томе, како је у питању пројекат у оквиру НАТО концепта „Паметне одбране“, Хрватска као НАТО чланица координира свим активностима израде Студије. Свакако је важно додати да је ово управо једна од важнијих иницијатива које се реализују у оквиру наведеног концепта и да су очекивања велика у погледу предности које регионални приступ рјешавању питања овог типа може и треба да омогући.

ПОБЈЕДА: Управо је обиљежен Дан Војске Црне Горе, а Морнарица је добила савремени оперативни центар. О каквој опреми је заправо ријеч?

ПЕЈАНОВИЋ-ЂУРИШИЋ: Ријеч је о систему који је комбинација радарско-сензорских уређаја и опреме за потребну информатичку подршку функционисању, обради и преносу података.У технолошком смислу то је напредан систем који омогућава детекцију пловних објеката различитих димензија, не само у територијалним водама Црне Горе него, захваљујући повезивању са сличним системима сусједних држава, и у значајно ширем акваторијуму Јадранског мора.С обзиром на искуство које лично имам као професор и истраживач у области телекомуникација, додатно сам у обавези да истакнем чињеницу да је имплементација овог система представљала значајан изазов, на који су припадници наше Морнарице одговорили изузетно компетентно и професионално.

ПОБЈЕДА: Како је, иначе, наша Војска опремљена и јесте ли задовољни до сада реализованим реформама?

ПЕЈАНОВИЋ-ЂУРИШИЋ: Ријеч је о два сегмента основних настојања у укупном сектору одбране, између којих постоји условљеност и корелација. Наиме, бројне реформе које се у континуитету спроводе су примарно усмјерене на успостављање демократске, цивилне контроле сектора одбране. Стандардима, интензивним образовањем и усавршавањем, прилагођавањем организације, креирају се услови за остваривање Уставом дефинисаних мисија и задатака Војске у заштити интегритета и суверенитета наше државе, као и подршке цивилним институцијама у погледу обезбјеђивања сигурности и безбједности наших грађана, посебно у кризним ситуацијама. Нема дилеме да квалитетан одговор на повјерене одговорности директно зависи и од нивоа опремљености Војске. У том погледу може се уочити одређени напредак, мада кључни пројекти тек треба да се реализују. Чињеница је и да актуелна економска криза представља значајан лимитирајући фактор, који у сарадњи са Министарством финансија настојимо да превазиђемо. Тако је актуелним државним буџетом предвиђено издвајање средстава остварених продајом и закупом бивше војне покретне и непокретне имовине директно за модернизацију опреме. Захваљујући томе, очекујемо да ћемо до краја године располагати додатним средствима која ће у потпуности бити усмјерена у правцу стварања услова за реализацију Партнерских циљева, односно опремање Војске у складу са потребама које су усаглашене управо кроз тај специфичан механизам сарадње.У том контексту, још од раније је утврђен приоритет, који је подржан и у Скупштини Црне Горе, а односи се на набавку хеликоптера. Поред тога, ради се и на студији која ће дати прецизне могућности модернизовања постојећих капацитета Морнарице. Свакако ће под посебном пажњом бити и инфраструктурни објекти Војске, који су у јако лошем стању.

ЛИЧНА КАРТА

Милица Пејановић-Ђуришић је рођена 1959. године у Никшићу. Након дипломирања на Електротехничком факултету у Подгорици, магистрирала је и 1987. године докторирала на смјеру Телекомуникације, на Електротехничком факултету у Београду. За резултате постигнуте током студија награђивана је од стране Универзитета Црне Горе, добитник је награде ЦАНУ из Фонда „Петар Вукчевић“, као и награде „19.децембар“. Говори енглески, француски и италијански језик. Удата је и има два сина, Ивана и Луку.

Редовни је професор Електротехничког факултета у Подгорици, а као гостујући истраживач и предавач радила је на бројним иностраним универзитетима и истраживачким центрим у Великој Британији, Данској, Италији, САД-у, Белгији, Швајцарској, Мађарској. У свом научно-истраживачком раду оријентисана је на област мобилних радио комуникација, гдје је постигла запажене резултате који су публиковани у скоро 300 научних радова у земљи и иностранству. Експерт је ИТУ (Интернатионал Телецоммуницатион Унион), организације УН у Женеви, гдје је ангажована на пројектима у области мобилних радио система нових генерација и имплементације Интернет технологија. Значајно искуство је стекла радећи и као консултант индустријских компанија из области мобилних комуникација, као евалуатор ФП6 и ФП7 пројеката Европске комисије и као члан глобалних професионалних асоцијација и иницијатива у области инфокомуникационих технологија. Обављала је и дужност предсједника Управног одбора Телекома Црне Горе (1999 2002), као и предсједника Одбора директора првог црногорског Интернет провидера.

Члан Предсједништва Републике Црне Горе постала је на првим непосредним изборима 1990. године и на тој функцији је била до краја 1992. године. Посланик у Скупштини Републике Црне Горе била је у периоду од 1992. до 2001. године.

Потпредсједник ДПС-а била је од 1992. до 1997. године, а предсједник у периоду јун 1997. октобар 1998. године. Била је амбасадор Државне заједнице Србија и Црна Гора од 2004. до 2006. године у Бриселу и амбасадор Црне Горе у Француској, Кнежевини Монако и УНЕСЦО од 2007. до 2010. године. За министра одбране у Влади Црне Горе изабрана је 13. марта 2012. године.

ПОЛИТИКОМ СЕ БАВИМ КАД ПРОЦИЈЕНИМ ДА МОГУ ПОМОЋИ

ПОБЈЕДА: Уз овај министарски посао, радите и на Универзитету...

ПЕЈАНОВИЋ-ЂУРИШИЋ: Наравно, то је константа, упркос другим ангажманима које сам имала или имам. Прилично је захтијевно, али настојим да одговорим свим обавезама. У сваком случају, рад са студентима и млађим колегама, што у настави, што у истраживањима, представља стални извор креативности и мотивације. Чињеница да смо успјели својим резултатима да постанемо дио значајних ЕУ пројеката и да смо позиционирали Електротехнички факултет у европски истраживачки простор, сваки напор чини оправданим.

ПОБЈЕДА: Ово сам Вас питао јер је занимљиво да сте, сво вријеме, уз изузетно успјешну професорску и научну каријеру стално били непосредни актер и практично у жижи свих политичких збивања и турбуленција у Црној Гори. Како сте успијевали да ускладите све те бројне обавезе на ова два „фронта“?

ПЕЈАНОВИЋ-ЂУРИШИЋ: Ипак, нисам стално присутна истим интензитетом. У складу са мојим основним професионалним опредијељењима, и у политици сам ангажована, како то обично кажем на „пројектном“ принципу. Дакле, ту сам кад се профилишу стратешки циљеви важни за даљи развој наше државе и кад процијеним да својим знањем и искуством могу помоћи. Са увијек јасно профилисаним односом који подразумијева временску ограниченост таквих ангажмана.

ПОБЈЕДА: Више година сте се бавили и дипломатијом, били сте амбасадор и то у срцу Европе. Како та Европа генерално гледа на нашу Црну Гору?

ПЕЈАНОВИЋ-ЂУРИШИЋ: Вјероватно нећу рећи ништа ново кад кажем да нас често гледају много боље него ми сами себе. Ипак, генерално треба још доста напора у правцу информисања опште јавности у великим европским државама о Црној Гори. У крајњем, то је важно и са аспекта интеграционих процеса који су у току. Све одговорне политичке елите у европским државама врло пажљиво прате ставове јавностио различитим питањима, па наравно и у погледу даљег проширења ЕУ и НАТО.

ПОБЈЕДА: А како Ви гледате на актуелну политичку ситуацију у Црној Гори, посебно кад је ријеч о функционисању Владе, неспоразумима унутар коалиције, стварању нових политичких субјеката, престројавању унутар опозиције?

ПЕЈАНОВИЋ-ЂУРИШИЋ: Рекла бих да је економска криза која је са одређеним кашњењем показала своје ефекте у нашем региону, довела и до нове динамике на политичкој сцени Црне Горе. Лично сам мишљења да таква ситуација представља изазов који захтијева појачани сензибилитет и одговорност у односу на потребу додатног ангажовања ресурса који постоје у Црној Гори, а односе се на знање и компетенције. У постојећим условима наглашене политизације и партијских подјела одржава се стање у коме се не препознаје да је ријеч о услову без кога се не може доћи до квалитетних рјешења за питања која реално траже висок ниво познавања суштине постојећих, прије свега економских проблема. И у неким ранијим сличним околностима, управо је „отварање“ и креирање амбијента за дијалог и сарадњу довело до суштинских помака, не само кад су конкретне ситуације биле у питању, него и у погледу развоја укупног демократског амбијента у Црној Гори.